Kraj 18 i početak 19 veka doneli su mnogo turbulencija širom Evrope. U toku je bila industrijalizacija i urbanizacija koja je promenila sliku tadašnjeg sveta i jedan od najbitnijih izuma tog perioda ( iz ove perspektive i čitave istorije čovečanstva) je pronalazak parne mašine. Razvoj aparata za espresso počinje sa ovim pronalaskom i daljim usavršavanjem koje je usledilo u 20 veku dobili smo uređaj bez koga ne možemo da zamislimo moderan i ubrzan način života koji danas vodimo. Pred tobom je više od 200 godina istorije, istraživanja i razvoja koji su doveli do savršenog napitka bez koga ne možemo da zamislimo dan.
Počeci – 19 vek. – Dva Francuza u glavnim ulogama
Dve stvari koje mi padnu na pamet kad se spomene reč “espresso” su kafa i Italija. Logična misao koja bi mi se potom pojavila bi bila da su espresso izmislili Italijani – ali da li je to baš tako? Pre nego što to zvanično konstatujemo moraćemo prvo da spomenemo dva francuza koja su imala veliki uticaj na razvoj ovog napitka i aparata pomoću kog se on pravi.
1822. godina
Francuski istraživač Luj Bernar Rabo (Louis Bernard Rabaut) bio je jedan od pionira i koristio je paru pomoću koje je gurao vodu kroz mlevenu kafu. Rezultati njegovih eksperimenata su nepoznati ali je ostalo zabeleženo crtežima koje je poslao Francuskoj akademiji nauka u Parizu i time započeo proces razvoja mašine za kafu koji će trajati do današnjeg dana.
1843. godina
Drugi Francuz, koji je imao više uspeha i time stekao ime je Edvard Lojzel de Sante (Edward Loysel de Santais) koji je nakon 12 godina usavršavanja predstavio prvu mašinu za kafu na paru 1855. godine na Međunarodnoj izložbi u Parizu. Ova mašina je mogla da proizvede do 1000 šoljica kafe za sat vremena ali imala je mnoge nedostatke koji su otklonjeni tek godinama kasnije (jedan od nedostataka je bio i taj da je usled pritiska koji se nije kontrolisao mogla ozbiljno da povredi baristu).
1884. godina – Italijani preuzimaju primat
Anđelo Moriondo (Angelo Moriondo), preduzetnik i vlasnik kafea imao je želju da njegovi gosti ne čekaju 5 minuta da bi dobili kafu. Motivisan da to pretvori u realnost Italijanski pronalazač je patentirao prvi poznati espresso aparat koji je generisao pritisak od 1,5 do 2 bara i pomoću njega gurao zagrejanu vodu kroz talog kafe. Moriondova druga želja je bila da napravi mašinu koja će brže napraviti kafu ne ugrožavajući njen kvalitet ali u tome nije u potpunosti uspeo jer je kafa često bila kisela i zagorela. Iako možda nije izmislio espresso aparat u ovom današnjem obliku i ukusu koji proizvodi, svakako je bio inspiracija budućim pronalazačima koji su na osnovu njegovih patenata radili na daljim usavršavanjima. Nažalost nikad nije komercijalizovao i popularizovao svoj produkt ali njegova uloga u ovoj priči je nemerljiva i rekao bih na osnovu svega da je Anđelo Moriondo kum aparata za espresso.
1901. godina – Becera, Pavoni i nastanak “cafeé espresso“
Sad dolazimo do dva čoveka koja su okrenula kormilo istorije u pravom smeru. Veliki preokret u svetu kafe dogodio se 1901. godine kada je italijanski inžinjer Luiđi Becera (Luigi Bezzera) iz Milana izumeo prvi espresso aparat time što je značajno unapredio Moriondov patent. Navodno je Becera bio motivisan željom da skrati vreme koje njegovi zaposleni provode na pauzama za kafu. Njegov aparat koristio je paru pod pritiskom koja brzo prolazi kroz mlevenu kafu, proizvodeći espresso čiji kvalitet je i dalje bio upitan jer je napitak i dalje bio sličniji kafi sa šporeta nego kremastom espressu. Ipak ovo je bila revolucija koja je promenila kafiće širom Italije, a kasnije i celog sveta. Ali nedostajalo mu je preduzetničkog duha i marketinških veština.
Tu na scenu stupa Desiderio Pavoni (Desiderio Pavoni) koji 1903. kupuje Becerin patent i počinje ozbiljno da razmišlja o masovnoj proizvodnji aparata za espresso. U početku su Becera i Pavoni zajedno radili na daljim tehničkim poboljšanjima aparata koji će Pavoni nazvati “Ideale” a jedna od najbitnijih inovacija koju su uveli je bio ventil za otpuštanje pritiska što je automatski značilo i manje opasnosti za baristu. Na Milanskom sajmu 1906. njih dvojica su predstavili “cafeé espresso“ a “Ideale” je bio poboljšana verzija što se tiče i dizajna i tehničkih specifikacija. Međutim i dalje nije mogla da proizvede pritisak veći od 2 bara.
Pritisak je esencijalan za kvalitet espressa, jer pravilan pritisak od oko 9 bara omogućava optimalnu ekstrakciju ukusa i stvaranje karakteristične pene.
1948. godina – “caffe creme” i Gađa za istoriju
Akile Gađa (Achille Gaggia) doneo je revoluciju u industriju i time je espresso dobio novu dimenziju po kojoj je i danas prepoznatljiv i obožavan širom sveta. Gađa je uveo klipni mehanizam koji je omogućavao ekstrakciju kafe pod visokim pritiskom od 8-10 bara i time daleko nadmašio tradicionalne metode koje su se dotad koristile. Ova inovacija je donela ono po čemu će espresso i postati to što je danas. Nastala je “caffe creme”, pena na vrhu koja je za mnoge i najbolji deo espressa. Pored ovog, standardizovao je veličinu šoljice za espresso (1 unca=29 mililitara) i time postao jedna od ključnih figura u ovoj neprekidnoj evoluciji koja i dan danas traje. Kada sledeći put budete pili ovaj savršeni napitak, setite se ovog Italijana.
1961. godina – “Faema E61” – legenda u nastajanju
Ernesto Valente je 1961. godine izumeo espresso aparat „E61“, koji je uveo značajne inovacije u industriji kafe i ovim je rodjen prvi moderni aparat za espresso. “E61” je prvi put koristio mehanički pumpni sistem za konzistentan pritisak vode (barista je mogao da ga kontroliše), što je poboljšalo kvalitet i kremastost espressa. Takođe je implementirao tehnologiju za održavanje stabilne temperature, što je omogućilo precizniju pripremu kafe ne čekajući da se kotao napuni i dostigne odgovarajuću temperaturu. Još jedna od stvari koju je ovaj genije uveo jeste ta da je promenio dizajn i sam izgled aparata time što ih je izrađivao od nerđajućeg čelika i na taj način uticao ne samo na fukcionalnost nego je i estetski unapredio prostor za pripremu kafe. Suma sumarum, “E61” je po mom mišljenju najviše uticao na standardizaciju modernih espresso aparata i promovisao kulturu ispijanja kvalitetne kafe kakvu danas poznajemo.
Od 1961.godine do danas
Tokom poslednjih šest decenija, espresso aparati su prešli put od jednostavnih alata za kafu do visokotehnoloških uređaja integrisanih u naš svakodnevni život. Napredak u digitalnim tehnologijama transformisao je pripremu espressa, čineći je bržom, lakšom i prilagođenom željama svakog od nas. Moderne inovacije su ne samo unapredile kvalitet espressa već su i obogatile kulturu ispijanja kafe kao i sam doživljaj pripreme.
Zaključak
Pregled istorije i razvoja espresso aparata otkriva impresivan put od ranog 19. veka do današnjih dana, koji je oblikovan inovacijama i preduzetničkim duhom. Od Anđela Morionda, koji je postavio temelje, preko Luiđija Becere koji je unapredio koncept, do Ernesta Valentea čiji je E61 aparat postavio moderne standarde, svaki od ovih izumitelja dao je ključni doprinos industriji. Ova priča nije samo o tehničkim unapređenjima već i o kulturnom uticaju koji espresso ima širom sveta, simbolizujući brzinu, inovativnost i neprekidnu želju za savršenstvom u šoljici omiljenog napitka.