Svakodnevno se u svetu popije preko 2.25 milijardi šoljica kafe, čineći je jednim od najpopularnijih napitaka. Za mnoge od nas, uključujući i mene, jutro ne počinje bez šoljice kafe i onog poželjnog udara kofeina koji nas pokreće. Međutim, nemaju svi taj luksuz jer nekima od nas kofein stvara određene probleme. Tu dolazimo do pitanja: Da li ste upoznati sa bezkofeinskom kafom, koja pored toga što nudi alternativu onima koji žele da izbegnu kofein, donosi i brojne zdravstvene benefite? U nastavku ćemo se osvrnuti na suštinu ove kafe, kako se dobija i koje prednosti može pružiti onima koji je konzumiraju.
Šta je kafa bez kofeina i na koji način se dobija?
Kafa bez kofeina, poznata kao bezkofeinska kafa ili decaf kafa, nudi isti bogati ukus i aromu kao i standardna kafa, ali sa ključnom razlikom – iz nje je uklonjen veći deo kofeina. Proces dekofeinizacije uključuje nekoliko metoda, ali cilj je isti: smanjiti sadržaj kofeina u zrnu kafe na minimum, zavisno od metode koja se koristi.
Koje metode se najčešće koriste?
Jedan od najčešćih načina je upotreba rastvarača, poput vode, ugljen-dioksida ili organskih hemikalija, koji izvlače kofein iz zrna, dok se esencijalna ulja i aromatične komponente zadržavaju. Svaki od ovih procesa počinje sa zrnima koja su još uvek zelena, pre njihovog pečenja, osiguravajući da finalni proizvod zadrži većinu svojih originalnih karakteristika ukusa i mirisa.
Posebno popularan zbog svoje efikasnosti i ekološke prihvatljivosti je Švajcarski proces sa vodom. „Swiss Water Process“ je inovativan i potpuno prirodan metod dekofeinizacije kafe koji ne koristi hemikalije. Umesto toga, ovaj proces koristi čistu vodu kako bi nežno uklonio kofein iz zrna kafe, zadržavajući pri tom njene osnovne karakteristike. Proces započinje potapanjem zrna kafe u vruću vodu, čime se rastvaraju i kofein i druge supstance. Zatim ta voda prolazi kroz aktivni ugljeni filter koji selektivno uklanja kofein, dok se ukusi i arome ponovno uvode u zrna. Rezultat je 99,9% bezkofeinska kafa, bez gubitka dubine i složenosti njenog prirodnog ukusa.
Bez obzira koji je razlog za izbor dekofeinske kafe, tehnologija proizvodnje danas omogućava da ovaj napitak zadovolji i najzahtevnije konzumente.
Koliko kofeina ima u kafi bez kofeina?
Iako naziv „kafa bez kofeina“ sugeriše potpuni nedostatak kofeina, realnost je ipak nešto drugačija. U praksi, decaf kafa sadrži minimalne količine kofeina. Zbog procesa dekofeinizacije kroz koji prolazi, većina zrna kafe gubi oko 97% svog originalnog kofeina, ali mali tragovi ipak ostaju. Količina kofeina u šoljici dekaf kafe može varirati, obično se kreće od 2 do 7 mg po šoljici, što je značajno manje u poređenju sa standardnom kafom koja može sadržati 70-140 mg kofeina po šoljici (zavisno od načina pripreme, vrste kafe i veličine šoljice).
Ova mala količina kofeina čini ovu kafu idealnom za ljude koji žele ili moraju da ograniče svoj unos kofeina iz zdravstvenih razloga ili zbog ličnih preferencija. Bez obzira na to, važno je znati da iako znatno smanjen, ovaj stimulans i dalje postoji u tragovima, što bi pojedinci koji su izrazito osetljivi morali uzeti u obzir.
Ovo saznanje omogućava potrošačima da donesu informisanu odluku prilikom izbora između decaf i standardne kafe, u zavisnosti od njihovih individualnih potreba i osetljivosti na kofein.
Uticaj kafe bez kofeina na zdravlje? Da li je kafa bez kofeina bezbedna?
Dekofeinizovana kafa nosi sa sobom brojne potencijalne zdravstvene benefite, slično kao i obična kafa, zahvaljujući svom sadržaju antioksidanata (hidrohinamičnih kiselina i polifenola) i hranljivih materija (magnezijum, kalijum i niacin-vitamin B3). Ova kombinacija antioksidanata i hranljivih materija čini decaf kafu ne samo zdravom opcijom za uživanje bez posledica povezanih sa kofeinom, već i potentnim saveznikom u održavanju dobrobiti i prevenciji određenih oboljenja. Pored toga što je dobar izbor za osobe koje žele smanjiti unos kofeina, dekofeinizovana kafa može imati pozitivan uticaj na zdravlje na više načina:
-
- Smanjen rizik od tipa 2 dijabetesa: Istraživanja su pokazala da konzumacija kafe, uključujući i dekofeinizovanu varijantu, može biti povezana sa smanjenim rizikom od razvoja tipa 2 dijabetesa.
-
- Podrška funkciji jetre: Neke studije sugerišu da redovna konzumacija kafe može doprineti boljem zdravlju jetre i smanjenju nivoa određenih jetrenih enzima, što ukazuje na manji rizik od bolesti jetre.
-
- Zaštita od neurodegenerativnih bolesti: Postoje naznake da kafa, uključujući i bezkofeinsku, može imati zaštitni efekat protiv neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmerove i Parkinsonove, verovatno zahvaljujući svojim antioksidativnim svojstvima.
-
- Smanjen rizik od srčanih oboljenja: Iako su potrebna dodatna istraživanja, neke studije ukazuju na mogući smanjeni rizik od srčanih bolesti kod osoba koje piju kafu.
-
- Manje simptoma žgaravice: Za razliku od regularne kafe, kafa bez kofeina često izaziva manje simptoma žgaravice i gastroezofagealne refluksne bolesti (GERD), što je čini boljim izborom za osobe koje pate od ovih stanja.
-
- Smanjen rizik od nekih vrsta karcinoma: Preliminarni podaci sugerišu da konzumacija kafe može biti povezana sa smanjenim rizikom od razvoja određenih vrsta karcinoma, kao što je karcinom debelog creva, ali su potrebna dodatna istraživanja kako bi se ove veze jasnije razumele.
Važno je napomenuti da iako bezkofeinska kafa nosi potencijalne zdravstvene benefite, ključno je konzumirati je u umerenim količinama kao deo uravnotežene ishrane. Kao i uvek, ako imate specifična zdravstvena pitanja ili zabrinutosti, najbolje je konsultovati se sa lekarom.
Zaključak – zašto izabrati kafu bez kofeina pre regularne kafe?
Kao što smo dosad više puta pomenuli, izbor između decaf i regularne kafe često zavisi od ličnih preferencija, zdravstvenog stanja i osetljivosti na kofein. Dok regularna kafa može pružiti brzi nalet energije i koncentracije zahvaljujući većem postotku kofeina, kafa bez kofeina nudi alternativu onima koji žele da izbegnu neželjene efekte velike količine ovog stimulansa. Uz to, dekofeinizovana kafa donosi slične zdravstvene prednosti kao i regularna, uključujući antioksidante i hranljive materije koje mogu doprineti prevenciji hroničnih bolesti, kao što su tip 2 dijabetes i bolesti jetre, uz manji rizik od srčanih bolesti i neurodegenerativnih stanja. Takođe, manje verovatno izaziva simptome žgaravice i ne ometa san, čineći je prikladnom za uživanje u bilo koje doba dana. Uzimajući sve ovo u obzir, bezkofeinska kafa predstavlja odličnu opciju za one koji teže ka uravnoteženijem i zdravijem načinu života, dok i dalje uživaju u voljenom ukusu i mirisu kafe.